Search This Blog

Sunday, February 18, 2018

Царот Душан – Цар на Рашани и Македонци

Царот Душан – Цар на Рашани и Македонци
Српската историографија од 19. век, Царот Душан (Стефан Урош IV) го именува како ЦАР НА СРБИ, ГРЦИ И БУГАРИ. Тоа е и официјалниот став денес.
Но, тој податок по сѐ изгледа дека e фалсификуван од страна на српските историчари во 19. век, бидејќи имале мотив - србизација на македонското население, т.е. БРИШЕЊЕ НА МАКЕДОНЦИТЕ - тоа било српска државна политика.
Во 1502, хроничарот од Дубровник Феликс Петантиус во “Historia Turcica” го запишал Душан како ЦАР НА РАШАНИ И МАКЕДОНЦИ.
Оригиналот е во библиотека во Нирнберг, ама еве еден српски превод што го потврдува ова и не се совпаѓа со официјалната српска историографија:
– “...У међувремену лукаво је обасипао њихове прве људе богатим даровима, срамотећи их потом као пребеге и издајнике. У таквим приликама "Стефан, цар Македонаца и Рашана" (Stephanus Macedonum Rasianorum caesar) – а то је главом наш кнез Лазар – за кога се вели да је био "изврстан војвода и ратник" (dux singularis et miles) наредио је војсковођама да сакупе војску, а велможе је позвао себи у двор да се посаветују о спасу државе. Међу званицама био је и један "илирски кнез, племенит и реван, по имену Милон Кабле" (dux illyricus quidam nobilis, pervigil, cui Myloni Chable nomen erat); није, наравно, тешко погодити да се иза тако измењеног имена не крије нико други до Милош Кобилић. За њега је речено да је такође примао дарове од Турака. На гозби, "цар" је својим "рашким, македонским и осталим кнежевима и првацима краљевства" одржао потресан и драматичан говор...“
"Славни царе! Говорим за себе, јер се јако стидим да пред овим узвишеним судом водим спор за друге. Ово је ствар у којој је глава у питању, а свако треба да чува своју главу и да је не изгуби безумно. Али када су војсковође, прослављени у рату, оптужени за злочин, зар није потребно да буду присутни и тужилац који им злочин приписује и сведоци који су достојни вере? Цар каже: гласине оптужују. Зар да њима верујемо? Пошто је, велможе, такав тужитељ веома непоуздан, ја никако не видим да се може образовати суђење за злочин Доиста признајем да сам од турскога цара примио дарове али одбијам да сам ја, Милон, пребеглица и издајник у бици. О царе када је одбијање дарова које даје тиранин смртно опасно, и када их, међутим примимо претварајући се да смо му верни и тако лукавством сачувамо главу онда је то вештина, а не може да буде злочин. Ти си царе, признао да ти је већ дуго пред очима врлина моја и мојих предака. Радо примам твоју похвалу, славни царе, али те молим: помози милостиво Милону да безумно не пропадне Старо право македонских краљева захтева да се суђење за злочин обави тамо где је он почињен. Према томе ћу ја поћи турском краљу да ми се тамо суди због злочина о коме се шири глас!"


извор:



Miroslav Pantić: Iz književne prošlosti - studije i ogledi (SKZ, Beograd, 1978)

Линк
https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=737138173088409&id=648328758636018&substory_index=0

Wednesday, February 14, 2018

1 500. 000 Фаранци во злато

 15 eparhije u oblasti Makedoniji za pripajanje Ujedinenoj SPC Kraljevstva SHS nitko nije tražio.[Kao i kad 1879 veća Niška mitopolija (dio BPC)  pripojena je manjoj i nižerangiranoj Beogradskoj arhiepiskopiji da bi ona mogla dobiti autokefalnost]. Te eparhije nisu niti navedene u djelu Tomosa, u kojem se navodi koje postojeće crkve i eparhije (zbog nastanka nove države) stvaraju novu crkvu.
Da bi dobila taj Tomos, vlada Kraljevstva SHS uplaćuje u tri obroka 1 500 000 franaka Carigradskoj patrijarhiji.(23) To je po crkvenim pravilima velik prekršaj nazvan simonija (po magu Šimunu), kojeg osuđuje apost. pravilo br. 29 i dr.
Apostolsko pravilo 29: Ako je episkop (biskup), prezbiter, đakon svoje dostojanstvo dobio za novac, neka bude svrgnut i on i onaj koji je njega postavio i da bude ekskomuniciran kako je to bio mag Šimun od sv. Petra (1 Pet. 2:23).(Djela ap. 8:18-24)
„Veličinu ovog grijeha naglašava činjenica da u ovom slučaju za razliku od uobičajene (25 Ap. pravilo i td …) kazne slijedi lišavanje dostojanstva i isključenja iz zajedništva. Za onoga koji je zadobio položaj simonijom kazna je samo jedna – ekskomunikacija. To nam govori da je zadobijanje položaja simonijom bilo nezakonito i da se u stvari nije dogodilo, jer milost Božja ne može se zadobiti grijehom.„ (24)
Ovdje moramo objasniti tko je taj Carigradski patrijarh Meletij IV Metaksakis, što je i kako je činio.(25)
Godine 1900. Meletij postaje tajnik Sv. Sinoda Jeruzalemske patrijarhije. Godine 1908. partijarh Damian ga je protjerao „zbog radnje protiv Groba Gospodnjeg”. Na Cipru 1909. Meletij postaje članom engleske masonske lože.(26)
Godine 1910. već je mitropolit u Ciparskoj crkvi, a 1918. postaje arhiepiskop Grčke crkve – to mu nije bio neki problem postati kad znamo da je nećak tadašnjeg predsjednika grčke vlade Elefteriosa Venizelosa.

Zbog više prekršaja crkvenih kanona Sv. Sinod Grčke crkve 9. prosinca 1921. donosi odluku o oduzimanju dostojanstva Meletiju (razkleričenje), to jest on ponovo postaje obični laik. U međuvremenu politički podupiratelji Meletija stvaraju pritisak na mitropolita Germana (Karavangelis), koji je već izabran Carigradskim patrijarhom da odustane od službe. Pod pritiskom German se povlači, a nakon toga za potrebe novog izbora patrijarha mijenjaju se svi episkopi koji su glasovali za Germana novima i tako je Meletij 24. svibnja 1922 ustoličen Carigradskim patrijarhom, uzprkos tomu što je u kazni oduzetog dostojanstva. Turska država nikad nije potvrdila njegov izbor, što je bilo obavezno prema onodobnom zakonodavstvu, da bi taj izbor bio pravovaljan.
„Tomosom od 19. veljače 1922. utvrđuje se dijaceza crkve i eparhije Carigradske patrijarhije nakon političkih promjena u novoj srpskoj državi. Nu, tim tomosom nisu priznati Srpska patrijarhija ni izbor patrijarha Dimitrija.”[Zvanični sajt Carigradske patrijaršije(27)]
U stvari taj Tomos potvrđuje samo autokefalnost nove crkve. Niti Meletij, koji je dobio 1,5 mln franaka nije se usudio priznati Srpsku patrijarhiju i izbor Dimitrija za patrijarha. Najbitnija činjenica je da Meletij potpisuje taj Tomos dok je u kazni oduzetog dostojanstva. Zbog velikog političkog pritiska, Sv. Sinod Grčke crkve popušta i 24. rujna 1922. stavlja van snage odluku o oduzimanja dostojanstva Meletiju, ali to je ipak sedam mjeseci nakon što je on kao obični laik potpisao Tomos o autokefalnosti nove crkve u Kraljevini SHS.
Grci iz Fanara, carigradske četvrti naseljena tzv. fanariotima podižu pobunu protiv nekanonskog  (i nezakonitog) Meletijevog djelovanja zbog čega je bio prisiljen napustiti Carigrad 10. srpnja 1923., a nešto kasnije – 20. rujna 1923., nakon samo 20 mjeseci provedenih na tronu Carigradske patrijarhije, zbog svega toga dao je ostavku i time prestao biti carigradski patrijarh.
Dne 20. svibnja 1926. Meletij je izabran Aleksandrijskim patrijarhom (i bio je to do smrti 1935.),  uz izravnu pomoć engleskih masona.
Već 1. kolovoza 1947. u FNRJ je objavljen Ustav Srpske pravoslavne crkve – prvi puta u povijesti postoji crkva pod ovim imenom.
Nakon 1991. nastaju nove države ali za SPC to nije razlog za stvaranje novih crkava (kao što je to bio razlog 1922.), ali to su nebitne sitnice kad znamo da SPC općenito djeljuje suprotno pravoslavnim kanonima –„Tko to radi je u gorkoj žući i u okovima bezakonja.”(Djela 8:23)
 --------------------

Ref.
24.  Епископ Григорий/Граббе/ – Каноны Православной Церкви
25. ΝΑΝΑΚΗΣ, ΣΤΑΥΡΟΣ (1988, Αριστοτέλειο Πανεπιστήμιο Θεσσαλονίκης (ΑΠΘ)), Η ΧΗΡΕΙΑ ΤΟΥ ΟΙΚΟΥΜΕΝΙΚΟΥ ΘΡΟΝΟΥ ΚΑΙ Η ΕΚΛΟΓΗ ΤΟΥ ΜΕΛΕΤΙΟΥ ΜΕΤΑΞΑΚΗ 1918-1922
26. Alexander I. Zervoudakis, “Famous Freemasons,” Masonic Bulletin, No 71, January – February, 1967.
27. Διὰ τόμου, ἀπὸ 19ης Φεβρουαρίου 1922, ἐπήρχετο ἡ χειραφέτησις εἰς στὴν σερβικὴν Ἐκκλησίαν, τὴν ἐντὸς τοῦ κράτους τῶν Σέρβων, τῶν εὑρεθεισῶν, κατόπιν τῶν γενομένων πολιτικῶν ἀλλαγῶν, ἐπαρχιῶν τοῦ οἰκουμενικοῦ θρόνου, προσέτι δὲ ἀνεγνωρίσθη τὸ σερβικὸν πατριαρχεῖον καὶ ἡ ἐκλογὴ τοῦ πατριάρχου Δημητρίου.
http://www.ec-patr.org/list/index.php?lang=gr&id=319

Tuesday, February 13, 2018

Околу Црковните воознобувања

"Prije svih je postala autokefalna Crnogorska crkva (od 1766. god), zatim Grčka (od vremena stjecanja političke nezavisnosti Grčke, konkretno, od 1833. god), potom Bugarska(od 1870. god. fermanom Sultana), Srpska – 10 godina kasnije...”
Izvor :
  (
ruski „Enciklopedijski rječnik Granta", 1913., članak „Православiе”, tom XXXIII štampan u Moskvi, str. 289)

link :http://antenam.net/index.php/istorija/item/20008-o-crkvi-pravoslavnih-crnogoraca-neki-primjeri-iz-starijih-enciklopedija-8